У склопу манифестација „Румско културно лето 2025“ и „Година археологије 2025“, Завичајни музеј Рума организовао је предавање посвећено једној од интригантнијих тема локалне археологије – присуству келтских народа на подручју Источника Борковачког. Предавање под називом „Гали на Источнику Борковачком – археолошка сведочанства“ одржао је археолог Лазар Марковић, стручњак са дугогодишњим искуством у овој области. Програм је отворио директор музеја, Урош Николић, који је присутнима пожелео добродошлицу и нагласио важност повезивања локалне заједнице са богатим историјским наслеђем.
Марковић је у свом излагању објаснио да је питање да ли су Гали заиста боравили на овим просторима и како се њихова идентификација односи према терминима Келти и Галати једно од дуготрајних и комплексних питања археологије и историје. Како је рекао, различити писци и извори из античког доба користе различите термине, а није увек јасно на које конкретне народе или групе људи се ти појмови односе.
„Гали, Келти, Галати – то су називи које налазимо у историјским изворима од шестог века пре нове ере, па све до првих векова нове ере. Међутим, питање је да ли су ти људи имали заједнички идентитет и колико су делили исту материјалну и културну основу. Неки од њих су свакако говорили келтским језиком и делили културне обрасце, али не можемо са сигурношћу рећи да су сви они представљали једну хомогену заједницу“, истакао је Марковић.
Посебно је указао на археолошке налазе који су пристизали у Завичајни музеј Рума још од педесетих година прошлог века. Већина ових артефаката потиче из атарских подручја села Мишковци и Суботиште, али и са других локалитета на територији Руме, као што су Борковац, Пашиновац, Церје и Жировац. Реч је о предметима латенске културе, познате по карактеристичним артефактима који се традиционално повезују са келтским становништвом средње Европе.
Важан детаљ који је Марковић истакао јесте да су келтски налази, нарочито наоружање, углавном пронађени у некрополама, односно гробовима, а врло ретко унутар насеља. Ово указује на то да су места открића углавном гробни комплекси, на које су људи наишли случајно током земљорадничких радова или других активности на терену. До сада ниједан од поменутих локалитета није био предмет систематских археолошких ископавања, што представља изазов за прецизно тумачење и потпуније разумевање келтског присуства у овом делу Србије.
„Налази нас упућују на закључак да се у околини вероватно налазе некрополе, а где има гробних места, сигурно су у близини и насеља. Зато је неопходно спровести детаљна истраживања, која подразумевају рекогносцирање и археолошко снимање терена пре него што кренемо у ископавања“, нагласио је Марковић.
Предавање је било и прилика да се истакне колико су таква археолошка истраживања важна за очување локалног културног наслеђа и разумевање историјског идентитета заједнице. Догађај је употпунио програм „Румског културног лета“, доносећи додатну вредност културним активностима и подсећајући на богату прошлост овог краја.
