Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије проф. др Драган Гламочић изјавио је данас да је ово министарство у протеклих годину дана остварило конкретне и мерљиве резултате који директно доприносе стабилности пољопривредне производње, снажнијој позицији домаћих произвођача и већој сигурности снабдевања храном и водом.
Гламочић је истакао да ти резултати показују јасан правац у ком држава жели да иде – сигурност производње, уређено тржиште, снажна подршка произвођачима и велике инвестиције у будућност српске пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Остајемо посвећени унапређењу услова за рад пољопривредника и обезбеђивању стабилног и сигурног снабдевања храном и водом за све грађане Србије, поручио је министар.
Упркос бројним изазовима, Министарство је деловало правовремено и одговорно – од брзог реаговања у условима тржишних поремећаја, укључујући и последња дешавања у млекарском сектору, до системских мера које дугорочно јачају домаћу производњу.
Држава је у пољопривреду уложила више него икада. Од априла 2025. године до априла 2026. године исплаћено је више од 131 милијарде динара, што је највише до сада.
Само у првим месецима 2026. године реализовано је више од 40 одсто буџета у износу од више од 43 милијарде динара, што је значајно убрзање исплате подстицаја у односу на исти период прошле године, када је реализација буџета била 14 одсто.
У оквиру ИПАРД програма пољопривредницима је исплаћено скоро пет милиона евра, што је јасан доказ да систем ради брже, ефикасније и у корист пољопривредника.
Управо захваљујући тим подстицајима, у протеклих годину дана купљено је више од 30.000 нових машина и опреме за биљну и сточарску производњу, чиме Србија улази у интензивну фазу модернизације пољопривреде.
Кроз значајна улагања из националног буџета и европских фондова подржана је и набавка приближно 800 трактора, изграђено је 110 сточарских објеката и набављено је више од 25.000 квалитетних приплодних грла, чиме се директно јача производња и подиже конкурентност домаћег сточарства.
Такође, забележен је раст броја регистрованих пољопривредних газдинстава, као и значајно повећање учешћа младих и жена у пољопривреди, што показује да сектор постаје све атрактивнији и одрживији.
У 2026. години први пут је уведен Календар подстицаја, чиме је пољопривредницима омогућено да унапред планирају производњу, уз већу сигурност и предвидивост у пословању.
Уведена је и обавеза правдања подстицаја рачунима у биљној производњи, чиме је додатно ојачана контрола трошења буџетских средстава и обезбеђено да подршка стигне до оних који заиста обрађују земљу.
Министарство је радило и на увођењу реда и одговорности на тржишту, стављајући интерес пољопривредника у први план.
Увођењем обавезних писаних уговора између произвођача и прерађивача, односно откупљивача, држава системски уређује односе и обезбеђује већу сигурност и заштиту пољопривредника.
Уведена је и ознака „100% из Србије“, која гарантује порекло производа и потрошачима омогућава да лако препознају и одаберу домаће производе, а пољопривредницима да се видљивије позиционирају и буду конкурентнији.
Додатно, Министарство је прописало обавезу јасног и видљивог означавања млечних производа који у себи садрже палмино или друга биљна уља и масти, чиме је обезбеђена већа заштита и потрошача и произвођача млека.
У претходних годину дана систем контроле безбедности хране значајно је унапређен и спречени су озбиљни ризици по здравље грађана.
Пољопривредна и фитосанитарна инспекција спровеле су више од 32.000 контрола у свим областима надзора, а ветеринарска инспекција око 138.000 редовних и ванредних надзора. Из промета је повучено и нешкодљиво уклоњено више од 100 тона небезбедне хране животињског порекла.
На хиљаде контрола спровеле су и гранична фитосанитарна и ветеринарска инспекција, а увоз пошиљака које нису испуњавале прописане услове заустављен је одмах на граници, чиме је спречен њихов улазак на домаће тржиште.
Посебно је ојачан систем контроле квалитета сировог млека увођењем националног мониторинга на територији целе Србије.
Министарство је започело са одржавањем обука професионалних корисника за употребу средстава за заштиту биља, које је до сада прошло већ око 60.000 корисника. На овај начин додатно се смањује могућност да се остаци пестицида и штетних материја нађу у нашем воћу и поврћу и директно штитимо здравље становништва.
Отворена су и нова извозна тржишта за месо и живе животиње, укључујући Тунис и Либију.
За унапређење шумарства и ловства издвојена су значајна средства, што је резултирало конкретним ефектима на терену – више од 130 километара нових и реконструисаних шумских путева, пошумљавање 50 хектара и нега више од 300 хектара постојећих шума, производња више од 1,3 милиона садница и 11,5 тона семена, као и унапређење стања популација дивљачи и њених станишта широм Србије.
Такође, почело је спровођење пројекта „Forest Invest“ са међународним партнерима, који ће у наредених неколико година омогућити нових 7.000 хектара шума климатски отпорних врста и конверзију 50.000 хектара постојећих шума у квалитетније засаде.
Наставило се и са реализацијом великих инфраструктурних пројеката у области наводњавања, заштите од поплава и водоснабдевања, што је посебно значајно у условима све израженијих климатских промена.
Развојем система за наводњавање из средстава зајма Фонда за развој Абу Дабија у износу од око 97 милиона долара до краја ове године обезбедићемо наводњавање преко 123.000 хектара додатних површина пољопривредног земљишта на подручју Бачке, Баната и Срема, Шапца, Чачка, Панчевачког рита и Тополе.
Министарство спроводи и пројекат из средстава зајма Европске банке за обнову и развој у износу од 48 милиона евра за наводњавање око шест хиљада хектара у Свилајнцу, Неготину, Руми и Сремској Митровици у наредне три године.
Додатно, из средстава зајма Фонда за развој Саудијске Арабије у износу од 75 милиона долара, до 2030. године обезбедиће се наводњавање око 9.000 хектара пољопривредних површина у Инђији, Сурчину и Тополи.
Овим активностима директно се доприноси већој стабилности приноса, сигурнијој производњи и смањењу ризика од суше.
Истовремено, настављене су активности на изградњи бране са акумулацијом „Ариље” профил „Сврачково”, што ће допринети томе да се у наредних пет година обезбеди квалитетна вода за више од пола милиона људи у Ариљу, Пожеги, Лучанима, Горњем Милановцу и Чачку.
Такође, у претходних годину дана настављени су и радови на изградњи бране „Селова”. Овим ће се до 2030. године обезбедити сигурно водоснабдевање за више од пола милиона становника Ниша, Прокупља, Куршумлије, Блаца, Мерошине, Гаџиног Хана и Дољевца.
Ова брана ће омогућити и наводњавање око 3.500 хектара нових пољопривредних површина и бољу заштиту од суша и поплава, а предвиђена је и изградња фабрике воде и реконструкција приступних путева и пратеће инфраструктуре.
Међу последњим активностима у ових годину дана рада Министарства је и потписивање уговора за кредитну подршку Европске банке за обнову и развој у износу од 66 милиона евра за изградњу бране са акумулацијом „Памбуковица”.
На овај начин ће се од поплава заштитити првенствено Колубарски слив, и то Уб, Мионица, Ваљево и Коцељева, али и омогућити наводњавање око две хиљаде хектара нових пољопривредних површина. Новац је опредељен, а почетак радова очекује се у наредном периоду.
Све ове пројекте из области шумарства и водопривреде Министарство спроводи заједно са јавним предузећима „Србијаводе”, „Србијашуме”, „Воде Војводине” и „Војводинашуме”.
У претходних годину дана усвојена су и четири кључна закона којима се унапређује правни оквир у пољопривреди и наставља процес усклађивања домаћег законодавства са прописима и стандардима Европске уније, што ће, између осталог, омогућити лакши извоз српских производа на европско тржиште.
Министарство је радило и на јачању међународне сарадње кроз бројне билатералне сусрете са иностраним партнерима и потписивање споразума о сарадњи.
Извор/ Влада РС
