Трагична несрећа која се догодила средином прошлог века у руднику угља у Врднику заувек је променила ток историје овог места. Овај догађај постао је прекретница која је Врдник трансформисала у једно од најпознатијих бањских лечилишта у Србији.
Поводом Дана рудара, 6. августа, представници Општине Ириг, Месне заједнице Врдник, Рударског грађевинског предузећа (РГП) Врдник и потомци рудара окупили су се како би одали почаст и положили венце на споменик четворици настрадалих рудара: Јереју Људевиту, Фрањи Мајханшеку, Ивану Кину и Слободану Равићу. Њихова погибија сведочи о тешким условима рада у рудницима, али и о мултикултуралном духу Врдника, будући да су сви били различитих националности.
Рудник мрког угља у Врднику, отворен средином 19. века, био је један од најстаријих рудника у некадашњој СФРЈ. Трајно је затворен 1968. године. Иронично, управо су рудари, трагајући за угљем, открили термалну лековиту воду, која је касније постала окосница привредног развоја насеља и довела до отварања бање.
Након гашења рудника, основано је предузеће РГП Врдник које је наставило да запошљава рударе, ангажујући их у рудницима широм бивше Југославије и Европе.
Заменик председника Општине Ириг, Миодраг Бебић, нагласио је да Врдник данас много дугује овим људима. „Захваљујући њима, данас овде имамо бању, хотеле и једну од најпосећенијих дестинација у Србији. Данашњим полагањем венаца желимо да сачувамо значајно историјско наслеђе и наставимо путем јединства, слоге и толеранције на који су нас рудари упутили, дајући пример како да чувамо аутентичност и мултикултуралност нашег Врдника“, рекао је Бебић.
