Данас, 30. јула, Српска православна црква и верници обележавају празник посвећен Светој великомученици Марини, у народу познатој као Огњена Марија. Иако у црквеном календару није означен црвеним словом, овај празник има дубоке корене у српској традицији и поштује се са великом пажњом.
Живот и мучеништво Свете Марине
Света Марина рођена је крајем трећег века у Јужној Анадолији, у Антиохији, током владавине цара Диоклецијана. Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у својој 12. години, због чега је се отац одрекао. Према предању, након примања хришћанства, Света мученица Марина заветовала се да се никада неће удати и да ће својом душом пострадати за Исуса Христа.
У 16. години живота, због одбијања брака и чврсте вере у Господа Исуса Христа, била је изложена најстрашнијим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.
Чудотворне мошти и поштовање светитељке
Мошти ове светитељке постале су чудотворне и исцелитељске. Налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука чува у светогорском манастиру Ватопеду.
Њене мошти и данас су дубоко поштоване. Сматра се да Огњена Марија увек одговара на молитве и лечи болесне, без обзира на вероисповест. Светитељка се најчешће приказује са крстом и палмом (симболом мучеништва) у рукама, са змајем под ногама, а често и са кућама у пламену у позадини, што симболизује њену моћ над ватром.
Зашто „Огњена Марија“?
У народу се верује да Света Марина „пали и кажњава огњем“, због чега је и добила епитет „Огњена“. Убраја се у групу „огњевитих“ светаца, попут Светог Илије, који се такође повезују са ватром и громовима. Народно веровање је види као заштитницу од олуја, грома и пожара, али и као чуварицу усева, трудница и самртника.
Обичаји и веровања на Огњену Марију
Празник Огњене Марије пада у јеку лета, у време највећих жега, када се чини да „небо и земља горе“. Због тога су се развили посебни обичаји и веровања везана за овај дан:
Забрана рада: На Огњену Марију се строго забрањује обављање било каквих радова, посебно пољских. Верује се да „не ваља ни конац у иглу уденути“, јер би сваки рад могао донети несрећу или изазвати гнев светице, што би се могло манифестовати као пожар на њиви, сену или у дому. Посебно су жене пажљиве у поштовању овог обичаја.
Крсна слава: Многе српске породице славе Огњену Марију као своју крсну славу, негујући традицију и молитвено се сећајући Свете Марине.
Молитва за заштиту: Верници се на овај дан моле Светој Марини за заштиту од ватре, елементарних непогода и за добро здравље укућана и стоке. Верује се да она чува поља од града и пожара.
Везивање за брак: У неким крајевима постоји веровање да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се допада, јер се верује да ће их он тада заувек доживљавати као „свој одраз у огледалу“.
Марина: Црквено име светитељке
Марина је оригинално име светитељке коју слави православна црква. Њен пун назив је Света великомученица Марина. То је име које се користи у званичним црквеним књигама, календарима и богослужењима. Реч „Марина“ је латинског порекла и значи „морска“ или „она која је из мора“.
Старост и општеприхваћеност: Назив „Огњена Марија“ је врло стар и дубоко укорењен у народном памћењу. Кроз векове се усталио као популарни назив за овај празник.
Огњена Марија је, дакле, дан посвећен молитви, тишини и поштовању вековних обичаја, у нади да ће Света великомученица Марина заштитити домове и усеве од летњих непогода.
