У оквиру „Године археологије 2025“, Завичајни музеј Рума, у блиској сарадњи са Народним музејем Србије, јуче је свечано отворио изложбу која је одмах привукла пажњу публике – „С краја на крај Империје, Пут римског витеза“. У Сали легата Миливоја Николајевића у Руми, велики број посетилаца имао је јединствену прилику да кроз изложене експонате завири у живот једног високог римског официра из II века, чија је блистава вишедеценијска каријера оживела пред њиховим очима.
Аутори изложбе, угледни музејски саветници Народног музеја Србије, др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, мајсторски су разоткрили детаље живота овог римског витеза који је свој пут започео као свештеник, да би га завршио као високи чиновник у далекој провинцији Дакији (данашња Румунија).
Посетиоци су се, уз помоћ 10 информативних панела и огромне мапе, могли у потпуности уронити у путовање и професионални успон овог фасцинантног римског војника. Посебну пажњу привукао је један од најзанимљивијих експоната – споменик који је, кроз векове, доживео невероватна три „живота“. Првобитно део монументалне скулптуре, ова плоча је кроз историју, услед неколико прерађивања, претворена у почасни натпис који детаљно описује живот и каријеру овог витеза. Занимљиво је да је током друге половине III века плоча коришћена као обичан грађевински материјал!
„Овај натпис није само обичан натпис, он представља сведочење о животу једног човека, чија је каријера изузетно занимљива. Почео је као свештеник, али је брзо прешао у војну службу, где је, иако из вишег сталежа, био одлучан да се посвети својој војној каријери и постигао изузетан успех,“ истакао је др Адам Црнобрња.
Још један узбудљив детаљ који је истраживање овог натписа открило јесте да је пронађен близу Београда, на простору данашње депоније Винча. Истраживања су показала да је ово место, у римско доба, било дом за велику Вилу рустику, а није искључено да је сам витез Марко Улпије ту и боравио. Др Црнобрња је, између осталог, поделио и занимљиву авантуру око плоче: током истраге, она је била украдена, али је, срећом, након десет дана интензивне полицијске потраге и уз велику помоћ медија, споменик враћен и поново изложен јавности!
„Тих 15 редова текста које можемо да прочитамо на овом натпису откривају нам не само живот овог витеза, већ и читаву једну етапу римске историје коју нисмо могли да сазнамо да није било овог налаза,“ додао је др Црнобрња, наглашавајући значај овог открића.
Изложба такође баца светло на неке од кључних археолошких локација у околини Руме, попут Басијане, која представља једну од најважнијих, али још увек недовољно истражених, археолошких налазишта у Србији. Ове локације носе огроман потенцијал, не само за археологију, већ и за развој туризма у овом крају.
Током церемоније отварања, са поносом је истакнуто да је сарадња Завичајног музеја Рума и Народног музеја Србије поново успостављена након више од три деценије паузе. Последњи пут, ова два музеја заједнички су радила на изложби античких ваза и статуета давне 1989. године.
„Задовољни смо што је сарадња са Народним музејем поново обновљена. Ова изложба је велики корак у нашем заједничком труду да се представи историја и културно наслеђе Србије,“ изјавио је Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума.
Изложба „С краја на крај Империје, Пут римског витеза“ биће отворена до краја месеца. Организатори срдачно позивају све заинтересоване грађане и љубитеље историје да посете Завичајни музеј Рума и завире у један од најзанимљивијих периода римске историје, уз причу о витезу чији живот и даље интригира.
Извор: Општина Рума
