Јуче, 11. јуна 2025. године, Културни центар „Брана Црнчевић“ у Руми био је домаћин значајне јавне трибине под називом „Кумановски споразум 1999“. У организацији Удружења ратних добровољаца 1990–1999 Републике Србије, њихових потомака и поштовалаца, ова трибина пружила је прилику за дубље разумевање споразума којим је окончано НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије. Генерал-мајор Милорад Ступар изјавио је да му је изузетно драго што је поново у Руми и да општинско руководство има разумевања према култури сећања и значају одбране Републике Србије.
Херојски пут 72. Специјалне бригаде
Трибина је свечано отворена изложбом „72. Специјална бригада – Некада и сад“, која је на живописан начин представила херојски пут ове елитне јединице Војске Србије. Посетиоци су имали прилику да кроз документа, фотографије и сведочанства завире у подвиге и историјски значај 72. бригаде, чији су припадници оставили неизбрисив траг у одбрани отаџбине. Изложба је истакла континуитет и снагу ове јединице, која и данас представља стуб одбране Србије.
Кумановски споразум: Крај једне фазе, почетак дуге борбе
Након изложбе, уследила је јавна трибина, током које су истакнути говорници пружили детаљан увид у околности и последице Кумановског споразума. Пуковник Сретен Ергић је, говорећи о оперативним аспектима, нагласио да је „споразум био крај једне фазе и почетак дугог пута политичке борбе за очување територијалног интегритета Србије“. Његово излагање подсетило је на комплексност дипломатских напора који су пратили окончање бомбардовања.
Генерал Ступар: Одбрана Кошара и Паштрика темељ Резолуције 1244
Један од најемотивнијих момената вечери било је обраћање генерал-мајора Милорада Ступара, председника Удружења ратних добровољаца Србије. Ступар је снажно подсетио на значај отпора из 1999. године, истичући: „Повод је 26 година од потписивања Кумановског споразума и доношења Резолуције 1244. Без херојске одбране Паштрика и Кошара, не бисмо ни имали ту резолуцију. Њоме је гарантована територијална целовитост Србије, а Косово и Метохија је дефинисано као аутономна покрајина у оквиру Републике Србије. То је оно што смо одбранили.“
Генерал Ступар осврнуо се и на актуелне међународне прилике, повлачећи паралелу између ситуације у Србији и геополитичког контекста у вези са Украјином: „Данас се суочавамо са хибридним облицима агресије, али тежиште остаје исто — очување суверенитета и части.“ Поручио је да међународно право не познаје двоструке аршине, упозоравајући на опасност признавања преседана који отварају врата нестабилности широм Европе. „Видимо и пример из Одесе — Украјина није позвала представнике тзв. Косова на самит Југоисточне Европе. То није случајно. То је такозвана ‘Путинова косовска карта’. Запад покушава да оправда отимање дела територије Србије, а Русија тиме узвраћа у Грузији, Украјини. Али међународно право не познаје двоструке аршине. Ако једном признате преседан, отварате врата нестабилности широм Европе, а 28 ‘потенцијалних Косова’ тренутно има у Европи“, казао је генерал-мајор Ступар, закључивши своје излагање речима: „72. бригада, коју сам имао част да командујем, симбол је тог духа. Поносан сам што данас имамо још јачу и боље организовану јединицу него деведесетих. Живела Србија!“
Значај културе сећања за будуће генерације
Председник Општине Рума, Душан Љубишић, нагласио је кључну улогу локалне заједнице у неговању културе сећања, посебно за млађе генерације које не памте НАТО агресију. Истакао је да су Кумановски споразум и Резолуција 1244 темељи државне политике по питању Косова и Метохије, те да се о њима мора континуирано говорити у школама, медијима и на сличним скуповима.
Његове речи додатно је потврдио државни секретар Зоран Антић, подвукавши значај историјског памћења. Антић је истакао да ови споразуми нису само део прошлости, већ представљају основу за садашње и будуће политичке процесе. Поручио је да ће држава предано радити на неговању културе сећања и одавања почасти свима који су се борили за очување отаџбине.
„Нема назад, назад је Србија“: Порука јединства и истрајности
Након исцрпне дискусије, посетиоци су имали прилику да погледају и другу изложбу под називом „Нема назад, назад је Србија“. Ова изложба је на симболичан начин заокружила догађај, шаљући јасну поруку о важности неговања културе сећања, јединства и непоколебљиве борбе за очување територијалног интегритета Србије.
Трибина у Руми је још једном потврдила да сећање на прошлост није само одавање почасти херојима, већ и неопходни путоказ за будућност у изазовним временима.
