У Руми је свечано откривена биста Атанасију Стојковићу, једном од најзначајнијих српских просветитеља, научника, књижевника и првом ректору Харковског универзитета, аутору прве физике на српском језику. Спомен-биста постављена је у знак трајног сећања на човека који је својим научним, просветним и књижевним радом оставио дубок траг у српској и европској културној баштини. Откривањем бисте Рума је одала почаст свом знаменитом суграђанину, чије дело и данас представља инспирацију и сведочанство снаге знања, образовања и просветитељских идеја. Бисту су открили чланови Ротари клуба Рума Весна Самарџија и Петар Боровић.
Аутор бисте је Румљанин академски вајар Бранислав Црвенковић, који је својим уметничким умећем овековечио лик Атанасија Стојковића. Иначе, биста је урађена од бронзе, са постаментом од вештачког камена у стилу епохе у којој је Атансије живео, а то је класицизам, зато овај споменик одликују једноставност, трајност, склад и мера.
Биста је постављена на пијацети код „мале фонтане“ где је и одржана свечаност отварања, а том приликом присутнима се обратила академска вајарка Љиљана Војводић, професорка румске Гимназије у пензији. Она је том приликом истакла просветитељски рад Атанасија Стојковића: „Биста и постамент нису осмишљени само да испуне своју споменичку функцију, већ да својом формом говоре о личности Атанасија Стојковића и времену у којем је живео. Постамент, инспирисан естетиком просветитељства и класицизма, симболизује стабилност знања, разума и образовања као темељних вредности које је Стојковић заступао. У овом случају форма није само оквир садржаја, већ и сама постаје део поруке коју споменик преноси“, истакла је Војводић.
Биста је израђена поводом 250 година од рођења Атанасија Стојковића. О идеји израде бисте говорила је Весна Самарџија, председница Ротари клуба Рума у ротаријанској 2023/2024. години;
„Градска библиотека у Руми која и носи име Атанасија Стојковића организовала је изложбу на којој сам чула интересантну причу да је један од гостију у Библиотеци био изненађен да је Атанасије Румљанин и том приликом је рекао да је био у Харкову и да је тамо видео његову бисту, јер као што смо чули Атанасије је био први ректор Харковског универзитета. Тог момента помислила сам „Ето човек има бисту у Харкову, а нема у свом родном граду“. Њену идеју подржао је румски Ротари клуб који је и израдио бисту и уз финансијксу помоћ бројних Ротатри клубова из Србије и Црне Горе, али и бројних Румљана, привредника, предузетника и виђенијих људи.
У Ротари клубу Рума истичу да су имали веома лепу сарадњу са свим институцијама са којима су сарађивали по питању израде и поставке бисте.
„Захвалност дугујемо Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ која нам је помогла у припреми донаторске вечери када смо скупили новац. Такође, захвалност дугујемо и Комисији за споменичка обележја Општине Рума и Завичајном музеју Рума који су пружили несебичну подршку да све успе и да се исходују све дозволе, да све буде по закону и прописима. Наш пројекат израде бисте добио је и потребну сагласност Министарства културе Републике Србије и након тога Скупштина Општине Рума усвојила је одлуку о постаљењу бисте управо на овој локацији“, рекао је актуелни председник Ротари клуба Синиша Коцкар.
Истакнут је и значај очувања сећања на личности које су својим радом допринеле развоју науке, образовања и националне културе. а како је речено откривање бисте представља важан допринос неговању културе сећања и очувању наслеђа Атанасија Стојковића за будуће генерације.
О АТАНАСИЈУ СТОЈКОВИЋУ:
Атанасије Стојковић (1773–1832), рођен у Руми, био је један од најобразованијих Срба свог времена – научник, књижевник, просветитељ и универзитетски професор.
Посебно место у историји српске науке заузима његово тротомно дело „Физика“, објављено између 1801. и 1803. године, које се сматра првим систематским делом из природних наука на српском језику. Захваљујући овом делу, Стојковић се убраја међу утемељиваче научне мисли и природних наука код Срба.
Године 1803. одлази у Руско царство, где постаје професор физике на Универзитету у Харкову. Убрзо је изабран за ректора овог угледног универзитета, и то у два мандата, чиме је постао један од ретких Срба који су у то време достигли тако висок положај у европској академској заједници. Био је и члан Руске царске академије наука, а његов научни углед прелазио је границе земље у којој је рођен и земље у којој је стварао.Поред научног рада, Атанасије Стојковић оставио је значајан траг и у књижевности. Аутор је романа „Аристид и Наталија“, који се често наводи као први оригинални српски роман новијег доба, као и филозофско-књижевног дела „Кандор или откровеније египетских тајни“. Његов живот и дело представљају спој просветитељских идеала, вере у моћ знања и тежње ка напретку друштва кроз образовање и науку.
