Данас, 27. октобра, Рума је са поносом обележила важан историјски датум – ослобођење овог града у Другом светском рату, који се догодио 1944. године након три тешке године окупације. Овај датум није само сећање на прошлост, већ симбол снаге, јединства и отпора народа који се борио за правду, достојанство и слободу. Овај дан је такође и подсећање на важност очувања сећања на храброст и жртве наших предака.
Никола Ђуричић: Слобода као завет
У обележавању Дана ослобођења, присутнима се обратио Никола Ђуричић, начелник Општинске управе Општине Рума, који је подсетио на значај овог дана и важност чувања слободе коју су наши преци изборили. „Данас сви заједно обележавамо 27. октобар 1944, када је Рума ослобођена. Октобар 1944. није значајан само за Руму, већ и за цео Срем. Тада је, као што је песник Мика Антић рекао, ‘Срему у октобру стигло пролеће’. Ослобађали су нас борци Народноослободилачке војске и јединице Црвене армије. Период окупације био је најмрачнији део историје овога града, али ми смо, као народ, из тог страдања изашли поносно и достојанствено,“ рекао је Ђуричић.
Он је такође истакао да је наша обавеза да чувамо слободу коју су нам преци оставили као дар и да будемо свесни цене слободе, која није дошла лако. „Ја сам сигуран да ће и наши савременици знати да се одупру свим изазовима са којима се данас суочавамо, баш као што су то радили наши преци“, додао је он.
Јово Барошчевић: Памћење на борце и жртве
Јово Барошчевић, председник СУБНОР-а АП Војводине, говорио је о важности памћења и одржавања сећања на борце који су дали своје животе за слободу. Он је подсетио на ужасе окупације и злочине које су починили окупатори, али и на храброст наших суграђана који су учествовали у Народноослободилачкој борби. „Град Рума и цео Срем имају дубоко урезан 27. октобар у својој историји. Наша историја је испуњена жртвама, али и победама. Овај датум је важан не само за Руму, већ за све нас, јер је то дан када је слобода стигла у Срем. Други светски рат био је најкрволочнији рат у историји ратовања. Српски и други народи удружили су се 4. јула 1941. године како би заједнички подигли устанак и кренули у борбу против највећег зла“ рекао је Барошчевић.
Чување сећања и изградња будућности
Како су се сећања на ослобођење, тако и обележавање овог дана представља кључни моменат у изградњи будућности. Обележавање овог дана, али и свих догађаја који су се десили у току Другог светског рата, служи као подсећање на вредности које не смемо заборавити: слободу, јединство и отпор против сваког облика угњетавања.
Собода као најскупља српска реч
,,Присетили смо се да су наши језикословци изабрали праскозорје као најлепшу српску реч. Ако би се бирала најсупља српска реч, то је сигурно реч слобода. Слободу смо кроз историју увек ковали у ранама, у страдањима, али увек поносно и достојанствено. Слобода је овај народ коштала милионских жртава, тешких материјалних разарања, али никада није била понижена, никада нисмо дочекали слободу упрљаног образа. Грађани Руме су слободу тог 27. октобра 1944. године дочекали тешко рањени, али достојанствени и поносни. И данас, када се сећамо ових догађаја, морамо да запамтимо да је слобода нешто што нисмо добили на лак начин, већ је она плод жртава наших предака. Због тога је наша обавеза да ту слободу коју су нам оставили као дар чувамо као свети завет, као нешто што је наша дужност да бранимо“, рекао је помоћник председника Општине Рума за културу, Стеван Ковачевић.
У једности и заједништву сила народа
У Руми је ове године, као и претходних, организовано и пригодно обележавање овог важног дана. На свечаностима су присуствовали и представници локалне самоуправе, као и бројни суграђани, који су одали почаст жртвама и борцима. Овај дан нас подсећа да је слобода, иако скупо плаћена, највећи дар који смо добили и који морамо чувати као завет будућим генерацијама.
Слобода коју су наши преци изборили остаје наша светиња, а сећање на њихову жртву темељ на којем градимо бољу будућност.
