Народни музеј Србије и Министарство културе обележавају значајан јубилеј – 20 година од када је Мирослављево јеванђеље уписано на Унескову листу „Памћење света“.29. јула 2005. године, овај најстарији српски ћирилични рукопис добио је међународно признање.
Тим поводом, Мирослављево јеванђеље биће изложено за јавност и доступно свим заинтересованим посетиоцима у Народном музеју Србије до 8. августа. Ово је ретка и драгоцена прилика да се посетиоци сусретну са једним од најзначајнијих споменика српске и светске културне баштине.
За посетиоце су припремљени и посебни програми. Овог викенда ће се одржати стручна вођења која ће открити како је јеванђеље настало, у чијем власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.
Програм вођења у суботу, 2. августа:
- 13:00 часова: Интерактивно вођење за децу узраста од 5 до 10 година, под називом „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“.
- 18:00 часова: Стручно вођење за одрасле, посвећено историји и значају „Мирослављевог јеванђеља“.
Мирослављево јеванђеље, које се састоји од 181 листа, настало је крајем 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Током своје дуге историје, рукопис је чуван у Хиландару, одакле су га српски монаси склонили од Османлија. Крајем 19. века пренет је у Београд, да би током Првог светског рата преживео повлачење преко Албаније, а у Другом светском рату био скриван у сефу Народне банке и под олтаром манастира Рача.
Украшен златом и предивним минијатурама, овај рукопис се сматра не само ремек-делом средњовековне уметности, већ и симболом српске писмености, културног идентитета и државности.
Поводом 20 година од уписа на Унескову листу „Памћење света“, изложба Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије пружа прилику да се открију и неке мање познате чињенице о овом ремек-делу.
1. Петербуршки лист: Мирослављево јеванђеље данас има 181 лист, али се зна да је у једном тренутку имало 182. Један лист, познат као „Петербуршки лист“, одвојио је руски монах и сакупљач Порфирије Успенски 1846. године, током посете Хиландару. Овај лист се данас чува у Народној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. На њему се налази део текста из Јеванђеља по Јовану и минијатура са ликом апостола Матеја.
2. Грешка у минијатури: У једној од 296 минијатура, насликан је лик са шест прстију на руци. Верује се да је то грешка минијатуристе, што књизи даје посебан шарм и потврђује њену аутентичност као ручног дела.
3. Два писара, два уметничка стила: Анализа рукописа показала је да су на стварању Јеванђеља радила најмање два писара. Главни писар, ђакон Григорије, потписао се на крају текста. Други писар, чије је име било Варсамелеон, радио је на мањем делу књиге. Илуминације у рукопису представљају јединствен спој западног, романског стила и византијске традиције, што одражава културни положај Србије на размеђу светова.
4. Путовање у Беч: Крајем 19. века, краљ Александар Обреновић је наручио фототипско издање Јеванђеља. За тај подухват, књига је 1897. године однета у Беч, где је раскоричена и фотографисана лист по лист. Целокупно издање, које је штампано о краљевом трошку, враћено је заједно са оригиналом.
5. Име књиге: Назив „Мирослављево јеванђеље“ дао је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, крајем 19. века. Пре тога, рукопис није имао посебно име.
Ове и многе друге приче чине Мирослављево јеванђеље живим сведоком прошлости и неодвојивим делом културног идентитета Србије.
