У оквиру манифестације „Румско културно лето 2025“, синоћ је у Завичајном музеју Рума одржано изузетно значајно предавање под називом: „1700 година од Првог васељенског сабора – исповедање вере у Бога који је постао човек“. Овај догађај, организован у сарадњи Завичајног музеја Рума и Архијерејског намесништва румског, окупио је бројне заинтересоване грађане и званичнике.
Ове године обележавамо невероватних 1700 година од Првог васељенског сабора, одржаног давне 325. године у Никеји. Тада је цар Константин Велики сазвао највеће умове тог времена да разреше дубоке теолошке дилеме које су потресале младо хришћанство. Највећи изазов било је аријанство – учење које је доводило у питање саму божанственост Исуса Христа. Сабор је храбро осудио ово учење и, што је најважније, усвојио Никејски симбол вере – камен темељац хришћанске теологије, који јасно дефинише веровање у Свето Тројство. Управо је та снажна вера у Бога који је постао човек била срж исповедања вере усвојене на том историјском сабору.
О Првом васељенском сабору, познатом и као Сабор 318 отаца, говорио је теолог Борис Секулић. „Сабор је сазван 325. године у Никеји и на њему је говорено о једној веома значајној теми за све хришћане, нарочито рекао бих за нас православне. Разматрали су ко је заправо био Христос и том приликом су донели оно што ми данас познајемо као Симбол вере, исповедање вере које утврђује да је Христос био Син Божији, једнак у суштини Богу Оцу и да се оваплотио и постао човек, ради нашег спасења“, истакао је Секулић. Он је подсетио да је управо овај сабор означио почетак епохе васељенских сабора у православној цркви, али и тренутак када је Црква, након вековних прогона, добила могућност да јавно исповеда и дефинише своју веру.
Предавању су присуствовали и званичници локалне самоуправе – заменица председника Општине Рума Биљана Поповић Јовановић и помоћник председника општине за културу и образовање Стеван Ковачевић.
Протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, нагласио је значај сарадње са Завичајним музејом, посебно у годинама важних јубилеја. „Част нам је што кроз овакве догађаје широј јавности приближавамо важне теме из духовног и историјског наслеђа. Обележавање 1700 година од Првог васељенског сабора прилика је да се сви заједно поучимо и духовно узрастамо. Истине вере нису само историјска питања – оне су и данас светлост која нас води“, поручио је Лазаревић.
Предавању је присуствовала и Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, која је оценила да овакви програми имају велики значај. „Тема првог васељенског сабора веома је важна за све хришћане, али и за културно-образовне установе попут музеја. Моја је дужност, као ресорног секретара, да оваквим догађајима дам подршку и лично присуством и институционално. Важно је да негујемо сећање на догађаје који су утицали на идентитет и духовни развој нашег народа“, казала је секретарка Ћирић Бошковић.
Окупљени су имали прилику да, уз стручна тумачења, сагледају шире историјске и теолошке оквире одлука донетих на Првом васељенском сабору, али и да препознају колико тај догађај остаје жив у православној традицији и духовном искуству савременог човека.
