Синоћ је у срцу Руме, у идиличном амбијенту Легата Миливоја Николајевића, отворена изложба акварела под називом „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“. Овај догађај, централни део Румског културног лета 2025, посвећен је обележавању 160 година од рођења изузетног ствараоца чије су дело и живот нераскидиво везани за руску и српску историју уметности.
Кустоски тим Завичајног музеја Рума, у сарадњи са Друштвом „Русија“, припремио је поставку која броји 52 дигиталне репродукције акварела. Ови радови воде посматрача на јединствено путовање кроз два кључна периода Красновљевог уметничког израза – од сунчаних пејзажа Јалте (1887–1919) до медитеранских импресија Малте (1919–1922). Изложба је обогаћена и савременим мултимедијалним садржајем, омогућавајући дубљи увид у комплексност његовог стваралаштва и животног пута.
Свечано отварање окупило је бројне званице, а прва се обратила Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Она је истакла нераскидиве културне и дипломатске везе које вековима спајају Србију и Русију, наглашавајући да је Красновљево дело тестамент тих веза.
„Уметнички утицај руске школе и директне везе српског и руског двора, заједно са делом Николаја Краснова, представљају непроцењиво наслеђе. Он није био само царски архитекта, већ визионар чији је рад дефинисао идентитет Београда и целе Србије. Дела попут Архива Србије, зграде Владе и Министарства иностраних послова стоје као трајни сведоци једне изузетне епохе. Ова изложба је много више од културног догађаја – она је снажан подсетник на изузетан допринос који је један човек оставио у наслеђе двама народима“, истакла је секретарка, прогласивши изложбу отвореном.
У име Националног савета руске националне мањине и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“, присутнима се обратила и Маријана Младеновић. Она је нагласила да је изложба плод заједничког пројекта министарстава културе Србије и Руске Федерације, која је након премијере у Скупштини Србије пропутовала кроз многе градове, пре него што је стигла у Руму, као део богатог Румског културног лета.
„Николај Краснов није био само руски, већ и дубоко српски архитекта. Акварел је био техника коју је посебно неговао, нарочито током боравка на Малти. Ова изложба нам омогућава да истражимо ту његову ликовну страну, која се развијала упоредо с његовим монументалним архитектонским делима“, додала је Младеновић, наглашавајући важност континуиране културне сарадње.
Свечаности отварања присуствовали су и помоћник председника Општине Рума Стеван Ковачевић, те помоћница покрајинске секретарке Снежана Јанковић, уз велики број грађана, љубитеља културе, историје и уметности. Посебан поетски сегмент, у извођењу Зденка Лазара, мастер професора руског језика, који је рецитовао стихове руске поезије, додатно је обогатио програм.
Изложба „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“ није само ретроспектива дела, већ и сведочанство о културним мостовима између Србије и Русије. Кроз дигиталне аквареле, посетиоци су позвани на путовање од Јалте до Малте, употпуњено мултимедијалним садржајима који продубљују разумевање Красновљевог живота и дела. Овај догађај је снажно обележио 160 година од рођења великог архитекте, подсећајући на трајну вредност уметности и културну размену.
Изложба ће бити отворена за посетиоце у Завичајном музеју Рума у наредним недељама.
