Дан науке у Србији обележава се сваке године 10. јула, на дан рођења Николе Тесле, изванредног проналазача чији су изуми трансформисали човечанство. Овај датум је званично проглашен Даном науке у Србији 2011. године, с циљем да подсети на Теслино наслеђе и промовише науку и иновације.
Живот и рад Николе Тесле
Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, тадашњој Аустријској царевини. Био је четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, и Георгине (Ђуке), која је такође потицала из свештеничке породице. Његов отац, Милутин, био је сарадник београдских и новосадских листова, често пишући под псеудонимом „Родољуб Правичић“.
Тесла се школовао у Смиљану, Госпићу и Раковцу, а студије је похађао у Грацу и Прагу, мада их никада није завршио, разочаран тадашњом понудом универзитета.
Кључни изуми и доприноси
Тесла је пресудно допринео науци и технолошком напретку света својим изумима и применом:
Обртног магнетног поља
Индукционог мотора
Полифазне електричне енергије
Одговарајућег трансформатора
Ови изуми омогућили су производњу и дистрибуцију електричне енергије са неупоредиво мањим губицима, што је представљало револуционаран напредак. Био је пионир и у многим другим областима, укључујући радио технику, што му је постхумно признато. Патентирао је око 300 изума.
Године 1956., на стогодишњицу његовог рођења, по Тесли је названа јединица мере за магнетну индукцију.
Сарадња и сукоби
Тесла је своју каријеру започео радећи у Марибору, Будимпешти и Паризу, где је почео да ради за компанију Томаса Едисона. Надајући се да ће у Едисоновој компанији лакше реализовати своје идеје, Тесла се 1884. године преселио у Сједињене Америчке Државе.
У Њујорку је 1885. основао сопствено предузеће „Тесла Арц & Лигхт Цо.“. Међутим, уследио је тежак сукоб са Едисоном, јер су Теслине иновације на пољу наизменичне струје угрожавале Едисонов инвестиције у једносмерну струју.
Из ове невоље Теслу је извукао Џорџ Вестингхаус, понудивши му уговор и откупивши првих седам Теслиних патената из области полифазних струја. Од 1888. године, Тесла је са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу радио на практичној примени својих патената. У том периоду су обављене и припреме за реализацију прве хидроелектране на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему, која је пуштена у рад 15. новембра 1896. године, снабдевајући електричном енергијом град Бафало. Тесла је касније великодушно одустао од својих потраживања према Вестингхаусу, када се компанија нашла у финансијским потешкоћама.
Каснији рад и наслеђе
У каснијој фази каријере, Тесла се посветио високим фреквенцијама, зрацима и иновацијама које ће омогућити радио системе и бежичну комуникацију. Последње године 19. века провео је углавном у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Ворденклифу.
У Европи је боравио априла 1892. године како би обишао оболелу мајку. Тада је, осим Госпића, посетио и Београд, где је дочекан са великим одушевљењем.
Никола Тесла, генијални визионар и усамљеник, преминуо је 7. јануара 1943. године у свом апартману у хотелу Њујоркер, званично од срчане тромбозе. Његова смрт била је велики губитак за науку, али његово наслеђе је непроцењиво. Тадашњи градоначелник Њујорка, ЛаГуардиа, изјавио је: „Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаће још веће.“
Испративши га уз композицију „Аве Марија“ Франца Шуберта и песму „Тамо далеко“, Тесла је постхумно добио признање Врховног суда САД за свој патент радија (патент 645.576), чиме му је признато првенство у спору са Марконијем.
Оно што је преостало од Теслине заоставштине допремљено је у Београд 1951. године, где је смештено у новоутемељени Музеј Николе Тесле, на основу одлуке надлежног суда САД, пошто је за наследника проглашен Сава Косановић, Теслин нећак.
Дан науке у Србији представља прилику да се сетимо овог великана и инспиришемо нове генерације на путу научног истраживања и иновација.
