Гомолова је вишеслојно археолошко налазиште са дебљином културног слоја и до шест метара, у насељу Хртковци, Рума, Србија. Удаљено је 18 километара од Руме и 70 од Београда.[2] Смјештено је на самој лијевој обали ријеке Саве.
Средином XVIII вијека (око 1760. г.). Гомолава је имала облик елипсоидног “тијела” који је формиран миленијумским таложењем праисторијских и историјских култура – насеља, чији су материјални остаци сачувани до наших дана. Због веома повољног географског положаја и изузетно добрих веза са сусједним регијама, Гомолава је неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. То се веома добро уочава на покретном археолошком материјалу преко кога се најбоље одражавају сва прожимања са другим културама и цивилизацијама.[3]
Локалитет се налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, али је и поред тога дуго био угрожен ријеком Савом која га је спирала, поготово у доба високог водостаја, па је доста локалитета нестало у таласима. Оно што је данас остало од Гомолаве, само је мали дио периферије круга насеља које је формирано прије 6-8 хиљада година са својим центром на удаљености од стотињак метара од тадашњег корита Саве.[4]
Побољшање заштите постигнуто је 2018 у организацији „Вода Војводине“, када је лијева обала Саве уређена обалоутврдом и насипом, а на југоисточној и сјевеверозападној страни археолошког налазишта, на растојању од 110 метара, постављени су потпорни зидови – габиони. Сам локалитет, простире се на 60 ари, а само пола је истражено.[5]
Истраживања
Први археолошки материјал са Гомолаве прикупио је учитељ Мато Вохалски, повјереник Археолошког музеја у Загребу крајем 19. вијека. Од тада почине интересовање за овако изузетно вриједан археолошки локалитет. Године 1904. обављена су и прва стручна ископавања. Међутим, тек од средине 20. вијека, од 1953. године Војвођански музеј започиње прва заштитна ископавања на овом вишеслојном праисторијском налазишту, која у континуитету трају до 1957. године.
На Гомолави су поред југословенских радили и стручњаци из разних европских институција. У периоду од 1965. до 1985. године истражена је површина од преко 4400м2 на основу чега је успостављена вертикална и хоризонталана стратиграфија локалитета – од млађег неолита до пуног средњег вијека.
До сада су истраживања са Гомолаве објављена у неколико монографијама и више од 200 стручних радова. Истраживања, са прекидима трају до данас.
Извор: wikipedia
Фото: Museum of Vojvodina, CC BY-SA 3.0 RS, via Wikimedia Commons
